Piše: Nikolina Balaban

Skoro nikad ili rijetko pišem o poslu koji radim, ali sad moram, ne zbog like - ova ili ,,fb popularnosti,,. Navikla, obučena, naučena i na kraju krajeva to mi zanimanje. Međutim, ovo, malo prevazilazi samo profesionalizam i zanimanje...Živim u sebi mnoge ljudske priče i tragdije, a pored mnogih ovo je jedna od tih...Naravno, da sam radila i odradila svoj posao, o tome nećemo.
Manite se like - ova na moje slike i shvatite da je ovo 365 dana, svake godine koje živimo.
Ali ,,jezik,, pustiti naprosto moram.
Ovo je vapaj, ovo je bol, ovo je ,,zvaničnici,, našeg grada pitanje...
Dokle???
Stradala je porodica zbog vašeg nemara i nemara Željeznica RS, na pružnom prelazu, čudnog naziva ,,13 - ta,,. I valjda je ne zovu bez razloga tako. Nisam kukavica, ali već 7 godina nikad nisam prešla taj prelaz, jer sam previše puta bila na njemu iz ovakvih ili sličnih razloga. Dok ginu, neki tamo za sve vas ili nas ,,bezimeni,, ništa nećete uraditi???
I biću sada monstrum kad napišem, hoćete li ,,maknuti prstom,, kad strada neko ,,VAŠ,,?!?
Ovo su moji Novljani, mladi ljudi, dijete, zar su njihovi životi manje vrijedni od ,,VAŠIH,,???
Meni ste u mom poslu svi isti, isto izgledate i isto vas gledam i radim...
Koliko para treba ,,zvanični Prijedore,, da ljudi više ne ginu? Ako ih nemate (a imate u budžetu za kojekakva maloumna obilježavanja, slave i proslave), naći ću ih! Recite koliko treba da ja nemam ovakvog posla???