Izdvajamo

 

14.juni 1992. je dan koji je ostao zapamćen po zločinu koji je počinjen u Menkovićima, Kenjarima, Jaskićima i Sivcima, Huskićima, Kilićima...

Danas je 14.06.2021. 29 godina, a sjećanje na taj datum je jako jer tog dana je izvršeno etničko čišćenje od Trnopoljske pruge do magistralnog puta Prijedor - Bana Luka u širini od ceste Trnopolje - Kozarac pa tamo do Vrioske. Tog dana i u narednih dva mjeseca je ubijeno preko 60 ljudi a najviše su stradali Jaskići, Menkovći, Kenjari, Kilići, Sivci, Huskići, Bahonjići... i mnogi tog dana su u Sivcima pobijeni a ostali otjerani u logor Keraterm. Tad je u Sivcima bila sva kozarčka raja koja nije u prvim danima zarobljena. Odlučih da obiđem ove sokake i raju koji su preživjeli sve one torture, Sivce, Menkoviće i Jaskiće, Huskiće da razgovaram sa rajom i da pitam jesu li zaboravili 1992. 14. juni. Želja mi je da podsjetim i da se nezaboravi ovaj dan i narod koji je ubijen tih dana.
Stariji se dobro sjećaju tog dana i svake osobe koja je ubijena. Još im odzvanjaju uzvici vojnika, govori gdje je ovaj ili onaj, gdje ti je puška, otac, brat, sin...! ili psovke koje su izgovarane, zatim uzvici Ustaše ili Balije i tako dalje.

Mehmed i Emina Sivac, dvoje izuzetno hrabrih i jakih ljudi. Već na ulazu pred kuću prepoznaju me i znaju šta je razlog mom dolasku. Znaju oni da ja svake godine u ovo doba dođem kod njih. Oči suzne, glas pun gorčine, ruke drhte, pokušaj da se osmjehnu i vidim da ih je jako zabolio. Ovom bračnom paru su ubijena dva sina Sead u Suvad. Oni su samostalno, ne čekajući da to uradi tužilaštvo, tražili ubice svoje djece. Za sina Suada i Sulejmana Garibovića osuđeni su Berić i Nišević. Pričaju mi u detalje kako su tražili pravdu i na kraju reče "Dok sam živ ja ću se boriti da pravda stigne ove zločince" kaže Mehmed.

 

Đemile Jaskić Nureski. Ova žena se smješka ali na licu se vidi bol i suza u očima, ne može sakriti. Onako promuklo mi se zahvaljuje što sam došao i nedam da se zaboravi ovaj dan i raja koja je tih dana ubijena. Đemila i njena sestra su u jednom danu izgubile 7 najdražih osoba. Đemila 3 sina i muža, a sestra 3 sina.

Nirveta Huskić tih dana imala je 16 godina i sjeća se svakog trenutka u Huskićima. Priča da je bilo komšija pravoslavaca, iz Radivojaca i Topića, koji su pokušavali pomoći dok su oni bili kod kuće. Čak su donosili hranu porodici Bašić koji su bili kod prijatelja Edhema u Huskićima. Kad su vidjeli da odvode Menkoviće u logor Nirveta je sa mamom Dragunom otišla u logor Trnopolje i nakon par dana čula je da su Huskići ubijeni i sa njima bračni par Bašić. Bol koji je tad osjetila u grudima osjeća i sad.



Hasib Mujkanović mi priča o kako su Mujkanoviće otjerali u logor. Ranije je poznavao dosta komšija pravoslavaca, ali one koji su tjerali njih nije ni jednog prepoznao.

U Kamičanima razgovaram sa Ibrahimom Forićem. On mi priča kako je iz logora dolazio sa još par ljudi, uz pratnju vojnika, da sahrani sedam komšija koji su ubijeni u podrumu od porodice Šahurić. Priča o neopisivim slikama koje su neizbrisive.

Sjeća se svih ubijenih:
Atif Jakupović - Handžić
Šahurić Šerifa
Forić Jusuf
Forić Teufik
Forić Lutfija
Mujanović Đemila
Mujkanović Ibrahim

Na kraju ponavljam imena raje koji su tih dana 1992. ubijeni na ovom djelu Kozarca. Spisak ponavljam jer sam primjetio da su mnogi mještani zaboravili imena ubijenih, a mladi nisu ni znali. Ako sam ispustio neko ime molim čitaoce da mi pišu.

Salko Jaskic
Ismet Jaskić
Jaskić Abaz i sin Nijaz,
Elkazović Osme,
Jaskic (Meho) Abaz 1942-
--Jaskic (Abaz) Nijaz 1963-
--Jaskic (Huse) Salko 1956--
--Jaskic (Huse) Ismet 1961-
---Jaskic (Salih) Mirsad 1953-
---Jaskic (Ibro) Mustafa 1930-
---Jaskic (Zijad) Nihad--
--Jaskić Hakija
--Jaskic (Alija) Rahim 1970-
---Javor (Ale) Alija 1952---
Kenjar (Bejdo) Hasan 1919.
--Kenjar (Husejn) Huse 1935-
-- Kenjar (Huse) Husnia 1973-
--Kenjar (Omera) Ismet 1953-
--Kenjar (Mehmeda) Mehemed 1966-
--Kenjar (Husejna) Mehmed 1940-
--Kenjar (Osman) Mirsad 1962.-
-Kenjar ( Teofik) Mehmed 1981-
-- Kenjar (Mahmut) Munib 1944-
--Kenjar (Muje) Ramo1956--
-Kenjar (Serif) Senad 1965-
--Kenjar (Huse) Serif 1935...
Kilic (Mustafa) Hasan 1949-
--Kilic (Hazim) Hamdija 1973-
--Kilic (Hasan) Hazim 1937-
--Kilic (Himija) Himzo 1965-
--Kilic (Husejna) Mirsad 1972-
--Kilic (Saliha) Mustafa 1969-
--Kilic (Ahmeta) Nihad 1961-
Menkovic (Sulejmana) Jasim 1938-
--Menkovic (Jasima) Selim 1957-
--Menkovic (Jasima) Vahid 1965-
--Menkovic (Jasima) Ilijaz 1969.
Nureski (Alije) Iso 1922.-
-Nureski (Iso) Nihad 1968-
---Nureski (Iso) Mirsad 1970--
Jakupovic (Osme) Zilhad 1963-
-Jakupovic (Huse) Samed 1973
Elkasovic (Saliha) Redzep 1946-
-Elkasovic (Mehmed) salih 1971-
- Elkasovic (Zijada) Nijaz 1954-
-Elkazovic (Zijada) Ilijaz 1961-
- Elkasovic (ZIJADA) Sakib 1968-
-Elkasovic (Hamdije) Midhad 1972-
- Elkasovic(Osmana) Osme 1963-
-Elkazovic (Teofika) Emir 1967-
-Elkazovic (Refika) Ismet 1963-
-Elkazovic (Mehmed) Salih 1971
colic (Mehmeda) Fadil 1942..
Colic (Rame) Dervis 1955-
--Zenkic (Omera) Arif 1934-
-Jakupović Adem-
-Foric Kasima Alija-
- Foric Teofika Smail-
-Zijad Jakupovic-
-Besic (Šerifa) Munib

Huskić Šerif
Huskić Emina,
Huskić Enver
Huskić Edhem
Huskić Šuhra
Bašić Muhamed
Bašić Šefika
Kilić Hazim,
Kilić Hamdija,
Elkaz Salko,
Bahonjić Munib,
Bahonjić Ramo,
Bahonjić Emir,
Kenjar Mehmed i njegov sin Mehemed
Kenjar Huse i njegov sin Husnija,
Kenjar Ramo,
Kenjar Mirsad.
Selimovic (Meho) Mehmedalija
Selimovic (Mehmedalija) Sead

GRIJEH JE ŠUTITI, RADI NJIH

Napominjem, za ove zločine još niko nije odgovarao

Neki su mi rekli da ne pišem i ne slikam, ipak ja napisah i uslika.

Još ovo: Opraštanje ne mijenja prošlost, ali obogaćuje budućnost.

Nijaz-Caja Huremović

 

"Mi smi pripadnici Srpskog naroda i osuđujemo kompletno etničko čišćenje i zločine koje su počinili zločinci iz našeg naroda. Mi se zalažemo za zajednički život i Bosnu i Hercegovinu i želim da naša djeca žive zajedni sa svim našim narodima u BiH. Ja sam Klaudija Pecalj i rodom sam iz Zenice, a moj muž je Milan Pecalj. Husein Ališić je napisao knjigu na engleskom jeziku i u toj knjizi piše o mom mužu. Za vrijeme rata, Husein je živio u Banja Luci i moj muž je sve naše dokumente dao njemu da bi on izašao sa svojom porodicom vani. Milan je čuvao Huseinovog brata koji je bio pretučen i nije se bojao da pomogne prijatelju Bošnjaku.
Ja sam rođena u Zenici među Hrvatskim i Bošnjačkim narodom i žao mi je za sve što se desilo u ratu, jer ja želim da živimo sa svim narodima u Bosni i Hercegovini". Kazali su nam Klaudija i Milan Pecalj, pripadnici Srpskog naroda iz Donjih Garevaca.

26.05.2017. god.