Piše: Nikolina Balaban

Danas i ne samo danas, ja nam svima želim jedno ljepše svitanje u boljoj, jednoj, jedinoj, mojoj, našoj Bosni i Hercegovini.
Da nam se razdani u glavama i srcima.
Želim nam nove prilike uz koje ćemo lakše prebroditi predstojeće neprilike.
Čuvajte se staklenih zvona, šarenih laža, kredita sa varijabilnom kamatom, duševnih zelenaša i tuđih dobrih namjera...
Životom natjerana, sudbinom prokleta, školovanjem osposobljena da pišem. Neko trči, neko odvrne muziku, neko plače, neko se napije, neko udari brigu na veselje kad mu je teško – ja gulim jagodice o tastaturu.
Cijeli dan sam razmišljala da li da danas obilježim Dan državnosti moje zemlje samo slikom što i uradih ili da progovorim, a ako se odlučim da progovorim, ode sve u helać, ode sve dođavola. Upropastiću taj dan. A onda shvatih da nemam šta da upropastim, što već nisu ili nismo.
Pade mi napamet da mi koji danas slavimo svoju zemlju Bosnu i Hercegovinu, smo ustvari samo ovo slovo I u njenom imenu, naravno da mislim na entitet republika srpska, jer nema Bosanskog Novog, Bosanske Kostajnice, Bosanske Dubice, Bosanskog Šamca...
A što je najgore nema Bosanaca i Hercegovaca !!! Izgubljeni u silnim ,,prevodima,,
Zato vam SVE PO SPISKU (bez izuzetka):
1. pozicijo i opozicijo,
2. mali i veliki patrioti,
3. lažni ili stvarni izdajnici,
4. vama kojima su draže tuđe zastave i himne,
5. vama koji imate rezervne država (a tamo samo na vas čekaju, samo im vi falite),
6. vama koji ostajete nijemi na tuđu nesreću, bol, tragediju,
7. vama kojima je jako bitno da li se krstimo ili klanjamo,
8. vama koji opravdavate zločin,
9. vama koji zločince dižete u heroje dočekujući ih sa počastima ili nazivate ulice njihovim imenima,
10. vama kojima ubijena prijedorska djeca ne zaslužuju ni spomen,
11. vama koji ste bili tvorci kazamata, logora i mučilišta, a sada ste mirotvorci i demokrate (M. Gandhi ,,nije vam ni do koljena,, pod uslovom da znate ko je uopšte on),
12. vama koji nas pokradoste da ni ćebe kojim se pokrivamo nije više naše,
13. vama koji pravite budžete svojim građanima ,, po babi i po stričevima,,
14. vama koje baš briga koji je danas dan,
15. vama kojima su usta puna tolerancije, zajedničkog života, a najveći vam je problem izbor destinacije za neke nove – stare dogovore i pregovore,
16. vama koji nam nudite ,,svjetlu budućnost,, od koje mi i u novembru trebaju sunčane naočare koliko je ,,svjetla,,
17. vama koji se tješite biće bolje ili samo da ne bude gore,
18. nama koji to sve vidimo, ćutimo i ko zna koje izbore po redu nosimo ,,vašu sliku,, u praznom novčaniku...
Ne znam zašto sve ovo govorim, valjda vježbam pamet smišljajući šta sam sve zaboravila samo da bih sebe opet zbunila jer… Valjda to tako ide. Ne postoji sutra bez preživljenog juče. A ovo naše, moje i vaše, danas, zbunjeno činjenicama iz prošlosti i idejama o budućnosti, čeka na našu hrabrost.
E, sad ti sretan Dan državnosti, jedna, jedina, moja Bosno i Hercegovino.

Tek sad...