Izdvajamo

Piše: Nikolina Balaban

Nikoline vam je već sigurno dosta i nije neka pretnja u ostvarivanju vaših ,,VIŠIH,,ciljeva, nama običnim homo sapiens –ima nedostižnim, ali MI VAS NIKADA NEĆEMO PUSTITI.
O istini i stvarnosti će se pisati uvek i zauvek, pa makar i na fb ili kako vi kažete niskotiražnim pokušajima koji se zovu novine.
Da li je moguće da sam primorana, zajedno sa drugima, hvala Bogu, pa nas ipak ima, da objašnjavam i crtam nešto što se golim okom pri čistoj svesti vidi? Ili narodi Bosne i Hercegovine, odnosno naprosto Bosanci imaju kolektivnu i selektivnu kataraktu?
Srebrenica, Prijedor, Dretelj, Čelebić, Ahmići, Sarajevo…Četnici, ustaše, mudžahedini, vojnici (zločinci) po ugovoru koje god strane…
Zašto smo dopustili da se to desi? Bezumlje, mržnja, ljudi zvijeri. Žrtve nemaju nacionalnost. Ne ponovilo se. Je li to bilo mudro, pametno?
Šta znači plašiti se? Dokle više ti strahovi i ti malograđanski stavovi? Šta, treba da ćutim i jedem gov..a? Radila bih nešto protiv sebe kada bih bila lažna i folirala se. Govorim ono što osećam. Znam da je to pogubno za mene, znam i da mi je oduzelo mnogo toga, pogotovo među Srbima. Ne govori mnogo ljudi ovo što ja govorim, u svojim stavovima sam radikalna, kritikujem jedan grozan nacionalizam koji je generalan politički stav bilo da govorim o vlasti ili uslovno rečeno opoziciji, jer i oni su onomad bili vlast i u ENTITETU Republici Srpskoj i u ENTITETU Federaciji i u DRŽAVI Bosni i Hercegovini, neke ili mnoge ljude koji su za naše narode mnogo loši, jer našem narodu su uvek najgori bili najveći uzori i najveći idoli i najveći heroji.
I svi to znaju i svi ćute. To je usud ovih prostora, da svi znamo sve i svi se pravimo ludi.
Ja se izvinjavam, ako ste vi svi normalni, onda sam ja u tom slučaju luda.
Toliko od mene, a vi podržavajte koga hoćete, verujte šta hoćete.

 

U perverznoj realnosti, dželati i ubice su dobile svoje obilježje i istorijski pomen. Naime, U bivšem Društvenom domu Trnopolje, mjestu gdje se nalazio jedan od najzloglasnijih prijedorskih logora, otvorena je spomen-soba poginulim vojnicima Vojske Republike Srpske.

Koliko bolestan moraš biti da to uradiš?

Zamislite spomen-sobu posvećenu snagama Vermahta u Mathauzenu ili Aušvicu? Ne možete? Dabome da ne možete. Zato u nas može sve.

Dragan Bursać