Piše: Nikolina Balaban

Jutros nešto manje posla, pa sam imala vremena da pročitam sve Vaše komentare na moje prethodne postove. Ima tu ,,...nešto (manje više) od srca do srca,,. IPAK, UPRKOS I U INAT.
A nije da nas nema, ogroman potencijal, mada nekako razbacani, rastureni, rasuti...
Ali mi pasemo li, pasemo...
Ne verujem da je to slučajna slučajnost, nego baš naprotiv. Kako bi ,,SVI ONI,, vladali da nije mržnje među nama. Iza ćoška prvo ide mržnja pa onda političar (koji god), doduše, nekima ide prvo nos ili stomak, ali to nema veze sa mojom pričom.
BOSNA I HERCEGOVINA, to je vaša/naša jedina zemlja. Ne treba nas niko, neće nas niko...(kako ta 2 cm uterati u ljudsku glavu, lakše 2 m, tamo ne gde da ne psujem). Ne maštajte o imaginarnim maticama i sličnim glupostima...I nek se u vama/nama konačno probudi ponos za svoju zemlju.
,,…Bosna da prostis jedna zemlja imade
I posna i bosa da prostis
I hladna i gladna
I k tomu jos
Da prostis
Prkosna
Od
Sna”
(M. Dizdar)
Moja poruka građanima moje zemlje Bosne i Hercegovine (kome bitna, a kome ne, briga me): Srbi budite Srbi (ne branim), Bošnjaci budite Bošnjaci (bujrum), Hrvati budite Hrvati (nespočitavam), ali sve što tražim BUDITE MALO PUNO VIŠE BOSANCI.